"Гледање Белог Анђела равно је молитви." Свети Владика Николај Жички
Детаљи
1) Детаљ са Иконе Белог Анђела
2) Детаљ са Иконе Белог Анђела
3) Детаљ са Иконе Белог Анђела
4) Детаљ са Иконе Белог Анђела
5) Детаљ са Иконе Белог Анђела
6) Детаљ са Иконе Белог Анђела
7) Детаљ са Иконе Белог Анђела
8) Детаљ са Иконе Белог Анђела
9) Детаљ са Иконе Белог Анђела
10) Детаљ са Иконе Белог Анђела
11) Детаљ са Иконе Белог Анђела
12) Детаљ са Иконе Белог Анђела
13) Детаљ са Иконе Белог Анђела
14) Детаљ са Иконе Белог Анђела
15) Икон Белог Анђела
Иконописана по узору на аутентичну фреску и са додатим рамом.
Шест километара југоисточно од Пријепоља, у троуглу између реке Милешевке, речице Косанчице и подножја кречњачког масива Титеровац, налази се средњевековни манастир Милешева - Храм Светог Спаса.
Манастир је задужбина српског краља Владислава Немањића, подигнут је између 1218. и 1219. године
Кроз историју, манастир је имао изузетан значај у културној и националној историји Срба и српског народа.
Најзначајнији датум у историји манастира Милешеве је 1237. година када је Краљ Владислав пренео из Трнова из Бугарске, тело свога стрица Архиепископа Саве ( Светог Саве ) у манастир.
Због свечевог тела и значаја који је имао током средњег века, у хијерархији манастира Србије, манастир Милешева заузим друго место, одмах после Студенице, а и у српским средњевековним списима помиње се као " Велики Манастир" и као Манастир Светог Саве.
Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место Светог Саве и чувен по својој фресци " Бели Анђео", која је стране путописце у 19 веку приморала и тада на дивљење, да јој према речима једног од њих, ништа није равно.
Бели Анђео је део композиције Мироноснице на Хрисовом Гробу из Цркве Вазнесења у Манастиру Милешеви и спада у најпознатије фреске Србије, али се убраја и у велике домете европског сликарства.
Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.
На слици је представљен Анђео обучен у бели хитон који седи на камену и Мироносницама руком показује место Христовог Васкрснућа, односно Његов празан Гроб.
Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.
Фреска се налази на јужном зиду, западног травеја и настала је у 13. веку као рад непознатог аутора Грка , који су се тада школовали у Цариграду, Никеји и Солуну.
У 16. веку је преко ње насликана друга фреска, па је Бели Анђео био сакривен све до 20. века, када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.
Први сателитски пренос видео сигнала 1963. између Европе и Северне Америке, садржао је слику Белог Анђела из Милешеве манастира, међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима.
Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота.
Бели Анђео је одабран и за ову прилику јер је широм света препознат као симбол свеколиког мира.
Прелепи Анђео одевен у бели хитон, раширених крила, седи на великом камену и ванвременском смиреношћу небеског бића и гласника свевечне истине о Христовом Васкрсењу показује на празан Христов гроб усплахиреним женама, које су стигле да би миром прекриле хумку.
Васкрсење Христово је у хришћанском учењу предуслов за будуће васкрсење свих праведника, па су погледи верника увек окретани сликама вере у спасење.
Милешевски сликар је на слици Белог Анђела на Христовом гробу остварио толики степен лепоте уметничког дела да он у исто време побуђује дивљење, савршенство и истинску наду.
Поред тога у Манастиру Милешева налази се и фреска Светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ.
Манастир се данас налази под заштитом УНЕСКО - а као део светске културне баштине.