Бели Анђео

Шест километара југоисточно од Пријепоља, у троуглу између реке Милешевке, речице Косанчице и подножја кречњачког масива Титеровац, налази се средњевековни манастир Милешева - Храм Светог Спаса.

 

Манастир је задужбина српског краља Владислава Немањића, подигнут је између 1218. и 1219. године

 

Кроз историју, манастир је имао изузетан значај у културној и националној историји Срба и српског народа.

 

Најзначајнији датум у историји манастира Милешеве је 1237. година када је Краљ Владислав пренео из Трнова из Бугарске, тело свога стрица Архиепископа Саве ( Светог Саве ) у манастир.

 

Због свечевог тела и значаја који је имао током средњег века, у хијерархији манастира Србије, манастир Милешева заузим друго место, одмах после Студенице, а и у српским средњевековним списима помиње се као " Велики Манастир" и као Манастир Светог Саве.

 

Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место Светог Саве и чувен по својој фресци " Бели Анђео", која је стране путописце у 19 веку приморала и тада на дивљење, да јој према речима једног од њих, ништа није равно.

 

Бели Анђео је део композиције Мироноснице на Хрисовом Гробу из Цркве Вазнесења у Манастиру Милешеви и спада у најпознатије фреске Србије, али се убраја и у велике домете европског сликарства.

 

Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

 

На слици је представљен Анђео обучен у бели хитон који седи на камену и Мироносницама руком показује место Христовог Васкрснућа, односно Његов празан Гроб.

 

Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.

 

Фреска се налази на јужном зиду, западног травеја и настала је у 13. веку као рад непознатог аутора Грка , који су се тада школовали у Цариграду, Никеји и Солуну.

 

У 16. веку је преко ње насликана друга фреска, па је Бели Анђео био сакривен све до 20. века, када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.

 

Први сателитски пренос видео сигнала 1963. између Европе и Северне Америке, садржао је слику Белог Анђела из Милешеве манастира, међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима.

 

Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота.

 

Бели Анђео је одабран и за ову прилику јер је широм света препознат као симбол свеколиког мира.

 

Прелепи Анђео одевен у бели хитон, раширених крила, седи на великом камену и ванвременском смиреношћу небеског бића и гласника свевечне истине о Христовом Васкрсењу показује на празан Христов гроб усплахиреним женама, које су стигле да би миром прекриле хумку.

 

Васкрсење Христово је у хришћанском учењу предуслов за будуће васкрсење свих праведника, па су погледи верника увек окретани сликама вере у спасење.

 

Милешевски сликар је на слици Белог Анђела на Христовом гробу остварио толики степен лепоте уметничког дела да он у исто време побуђује дивљење, савршенство и истинску наду.

 

Поред тога у Манастиру Милешева налази се и фреска Светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ.

 

Манастир се данас налази под заштитом УНЕСКО - а као део светске културне баштине.